“Можда једна од најупечатљивијих сцена које осликавају резултат мог живота за Народ јесте када ми је пришао становник Груже и рекао: Гргуре, Гружа само теби верује! Целога себе дајем Народу, иако трпим опструкције од многих који би требало са служе Народу, а понашају се као господари. Нема села ни засеока у Србији где нема људи који ме подржавају. Иза мог имена и презимена не стоји нико, нити је било ко уложио новац у мене, сам сам себе створио и наставићу да служим моме Народу без да очекујем икакву корист, баш као што су и моји преци у Херцеговини били кнезови, попови и учитељи Народни дајући Народу све, а не очекујући ништа“, каже Гргур.
Трпи опструкције
“Мој рад трпи опструкције. Не знам зашто бих некоме сметао, ја бих први подржао борбу против извршитеља, да је неко пре мене покренуо. Многи се можда плаше моје популарности, али им поручујем да мене не занима извршна власт, бићу посланик Народа све док ме буду подржавале десетине хиљада грађана, а не стотине или десетине. Нисам неко ко се крије иза туђег имена да бих се дочепао посланичке клупе. Не. Угљеша Гргур је постојао и пре политике, али сада када је ушао у политику и свету дужност службе Народу, нећу оставити мој Народ и борићу се док дишем. Нећу издати себе ни моје славне претке који су главе давали да би Народ живео! Просто сам такав и све што радим, апсолутно радим из срца“, јасан је Гргур.
Где се год појави Народ га воли
“Цела Србија ме воли. Република Српска и Црна Гора, такође. Далеко се чује моје име и презиме. Огромна подршка коју уживам резултат је тога да никада нисам погазио дату реч, пре ћу главу изгубити него реч погазити. Ја сам тако васпитан и тако сам васпитао моје петоро деце који су доктори медицинских и правних наука, репрезентативци који остављају крв и зној да би прославили име Србије. Никада ми нико није упутио ружну реч и ја моме Народу гласно поручујем: Са вама сам, ту сам и нема одустајања од свете борбе за ваше кућне прагове! Ова борба коју сам започео за Народ завршиће се тријумфом Народа, или ме неће бити“, истиче Гргур.
Потомак Меше Селимовића и Јасеновачких мученика, a претке Гргуре Смаил-ага Ченгић погубио на превару на кошевини јер нису хтели зулумћару да плаћају харач
“Моја баба, очева мајка Обренија Вујовић-Гргур, супруга мога ђеда Саве и коју сам волео највише на свету је из куће Вујовића из Билеће одакле је порекло Меше Селимовића. Делимо гене и крв, а пет мојих Гргура су страдали у паклу Јасеновца са слободом на уснама и мученичком смрћу за веру и Народ. А ако се питају они којима смета моја борба против извршитеља који намећу харач напаћеном Народу, рећи ћу вам једну ствар: Девет браће и рођака Гргура страдали су на превару од стране зулумћара Ченгића док су косили, а страдали су јер нису хтели да плаћају харач и за Истину и Правду! Мени је у генима да се борим за Народ, Истину и Правду. Са тим се или родиш или не, никада врана не може родити сокола, једино соко рађа сокола, макар ме убили ја се мењати нећу, бићу Народни човек док дишем и борићу се за њега не тражећи ништа заузврат“, закључује Гргур.
